ЖЕНОБЛОҐИЯ

ДРАГОПИС

Ясмина ШВЕТ У ХТОРИМ ЖИЄМ

Тоти прави писателє, тоти витворени, припознати и препознати, могли би написац цали єден роман, облапяюци дас два вики, док ше припатраю на швет коло себе и то лєм на драги од обисца по роботу.

У моєй верзиї би то випатрало так: ознова пада допити диждж… вшадзи будзе блата – од патикох по ґарадичи… уж анї шорову ренду нє мам… ґад божи ше налапа на ципели, уж нє знаш кадзи прейсц. И сама сом станула до плювнутого, тот кед у автобусу кусал слунечнїк, лупи плювал на жем, а кед му забегло та вихаркнул и лупу и ище цошка. Анї ше нє заганьбел! А вец и автобус нагло закочел та сом станула до того… Фуй, цала сом ше наїжела! И нароком сом станула з того боку, бо сом видзела як єден челєднїк, при хторому аж и було шлєбодне место за шедзенє, длобе до носа и сушинки руца на жем… Нє знаш цо горше! Но, хтошка отворел облак та ме дакус обишол швижи воздух, алє ше указало же и то нє добре, бо тот устати воздух у автобусу ше порушал та ми до носа вдерел таки смрод же лєм цо сом нє почала вякац… Кед ше обрацим – а воно якишик Єти стої за мну, и то гевтот риняви… Га, хто же би нє вякал? Тераз уж зоз плювнутим на ципели, смродом у носу и сушинку пред очми, почала сом патриц дзе станїца на хторей вилєцим вонка… Ту були и якишик тинейджере цо ше почали нарату шмеяц, и правиц лярму, скруцовац увагу… Прешедло ми… Подумала сом чи сом нє у даяким горор филму, бо таки подїї нависцую найгоршу сцену – можебуц на нас спаднє даяки метеор та будзем модлїц того шмердзцого Єтия най ми спаши живот, або з твару спаднєм до барки з плювнутим… Можебуц же улєца даяки вселенци (ванземальци) и транспортую нас даґдзе до цмих вселенских пространствох… Нє, таргнї ше, то твоя каждодньовосц. Кед ши скупа дац на бензин и паркинґ – церп!

На концу, анї нє сцем буц писателька. Вец кажде штудира чи правда цо писатель написал, чи шицко видумал, чи ше йому лєм тото найкрасше наисце случело, а гевто найгорше видумал… Я пишем лєм праву правдучку правду… Добре, лєм даскельо раз сом пододавала. А и дацо прецихла…

Та, до рици… Можебуц и треба да напишем роман, та най дума хто цо сце.

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *