ЖЕНОБЛОҐИЯ

СТРАЦЕНИ

Ясмина З ДРУГИМА У КОЛЄ

У нас вше дацо страцене, як кед бизме мали Алцгаймера. Раз нам скапе далїнски, раз дачий телефон, раз полняч за ньго, слухалки и на концу ключи од авта… И, нормално, нїхто нїґда нїч нє зна, кажде ше оправдує, а виноватого нєт. Вше иста пписня, а вше од початку.

Нє же ше хвалїм, алє мнє додзелєна титула найглєдачки у обисцу зоз хтору ше барз цешим. Нєт лєпше чувство як кед шицки дацо глєдаю, а ти придзеш, вискенираш простор и побиднїцки руциш страцени предмет на стол.

Нє гварим, вше ше може случиц же дацо єдноставно – страциш. Як кед би до жеми предпадло! Сто раз сом ше до того прешвечела и заключела же ми таки ствари анї нє потребни. Хто зна прецо одслужели свойо и нє треба плакац за нїма.

А дакеди найлєпши гевти ситуациї хтори ше случа лєм минуту-два пред тим як нам дацо судзене страциц. Хториш дзень одкладам зоз стола после полудзенку, и ище ше ужерам же згужвана салветка закончела на карсцелю. Позазберюєм шицко, покладзем дзе треба, а видзим же ше дружтво за столом порозбеговало, анї уста добре нє посцерали.

Вечаром опоминам старшого най нє забува на протезу. Нє тельо слово о пенєжу, рахуєм же би мушел уж раз запаметац прецо ю ноши… А протези нєт. Нєт єй, як кед би до жеми препадла.

Перше сом нє сцела знац за ню, кажди дзень го опоминам. Алє кед вошол до кухнї и кед почал закуковац под стол, скочела сом як опарена. Отворела канту, виняла мещок, згужвану салветку и розчервенєта ю пошла поумивац. Станула сом на штред хижи и указала цо мам….

Знаце цо, як каня дижджу чекам тот час кед технолоґия оможлїви же би нам страцени предмет почал наприклад пискац док го глєдаме. По теди мушиме усовершиц свойо власни схопносци з помоцу даскелїх совитох.

Tags: , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *