ЖЕНОБЛОҐИЯ

…У ЛИДЛУ, У ЛИДЛУ…

Ясмина ШВЕТ У ХТОРИМ ЖИЄМ

– Мамо, кеди пойдземе до Лидлу? – опитал ше ми кедиш младши син, под уплївом пайташкох и пайташох и рекламох на каждим углє. А уж чул за Лидл, бо ше нє раз заглобел автобус на хторим ишол на тренинґ лєбо дому, пре колони автох хтори закерчели пол Нового Саду, лєдво чекаюци же би вошли до новоотвореного Лидлу.

– А прецо ше питаш? – любопитлїво патрим на ньго. – Цо же, видзел ши же вецей нє маме цукру? – джобла сом дзе є найценши.

– Нє, нє, алє на реклами гваря же шицко туньше, та да дакус приштедзице.

На хвильку сом подумала же яки є барз освидомени, а вец сом ше таргла и одруцела кажду таку идею. Ґарант му дацо треба. Пребарз є застарани.

– Увидзиме, сину, док ше гужви дакус розиду.

– Можем и я пойсц зоз вами? Барз бим любел…

Обецала сом му же може. Гоч знам цо то значи: мушим комбиновац, насампредз, кеди достанєм плацу, кеди ми ше виплаци пойсц, бо пре млєко нє будзем исц на други конєц варошу, мушим уклопиц його школску змену, тренинґ, шлєбодни авто и надосц часу за чеканє у шоре, на цо є нє порихтани. Кед муши чекац, як и його оцец, роги му рошню.

О даскельо днї зме пошли. Цалу драгу ше нам випитовал дзе ше точно Лидл находзи, на хторим автобусу мож там сцигнуц, чи єст шицко цо и у Лидлу у Греческей, таки еврокрем, соки и кекси цо им баба ношела з Италиї… Тото нєсцерпенє на твари ше швидко пременєло до обаваня, бо кед зме сцигли, шор опрез уходу до предавальнї нє обецовал же швидко войдземе. Добри пол годзини требало чекац. А кед ше стої у шоре, то зна буц вшелїяк. Єдна за нами кури, та на нас идзе шицок дим. Мале дзецко опрез нас плаче, шицки нервозни, а нїхто нє одустава. Попатрим на мойого, вон збляднути и о пейц минути гвари же идзе шеднуц до авта. За нїм пошол и син. Думам себе, Джеси моя, ти нєнормална! Вони панове пошедаю, а ти будзеш стац у шоре и чекац кочик! Прераховала сом у глави же би тераз найгорша опция було одуставанє. Шор ше помали руша, а млєко, мука и цукер тунї. Изеш ґа. Витримала сом.

Нука лєдво же кочик може прейсц. Шицки шицко ґрабу, полня з намирнїцами хтори им, можебуц, анї нє треба. Ставаю єдни другим на ноги, вадза ше, а мойо хлопи жґиртаю зоз зубами. Уж ше напредок зарекаю же вецей ту нє приду. А-га, думам себе, мало сутра…

После ище єдного периоду чеканя на каси, помали зме ше спаковали и пошли дому. У цихосци. Нє сцели зме коментаровац нїч. Бо, наисце, кед вимерам, єдно можем повесц – тото цо у Лидлу на акциї, воно наисце и досц туньше як индзей, та мож зашпоровац. И вше напредок знаш цо будзе туньше, та мож плановано пойсц тото и купиц. Баржей болї з яку маржу нас потераз одзерали рижни маркети. Анї нє чудо же така гужва, бо исти сир од истого продукователя два раз туньши ту. Так и млєко, а и олєй… Ша, людзе нє шалєни!

– Но, та, добри були кекси з Лидлу? – питам ше синови о даскельо днї синови.

– Екстра! Од тераз там вше будземе куповац?

– Га, випатра же будземе.

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *