ЖЕНОБЛОҐИЯ

НЄ СПРЕВЕДНЄЦЕ МЕ – СЦЕМ СВОЮ ЧАСЦ!

Ясмина ВЕНЕРА vs МАРС

Наисце дакеди нє розумим державу у хторей жиєме, а ище баржей хлопох хтори ту жию… а и за хторих ше ми одаваме. Но, нє така сом одушевена анї зоз женми, алє кед маш двох синох, и кед ше освидомиш же вони наисце єдного дня буду одроснути хлопи и же ше и вони (озда) поженя, вец ци, як и векшини мацером, приходза на розум рижнородни сценариї котри часто мож похасновац у найспектакуларнєйших филмох голивудскей продукциї.

О шицким сом почала штудирац кед сом ше єдного дня, по хто зна хтори раз, „зашалєла” зоз бомбонками на фейсу (хто бавел тото бависко будзе знац на цо думам). Док сом ше сконцентровано бавела, дзешка з далєкосци, з другого конца хижи почали до мнє доходзиц давно познати и препознати цитати. У хвильки сом заслупла – мой супруг и двоме синове тиж були „зашалєни”, алє з „Неретву”! То, подумала сом, ознова партизанє, Нємци, НОБ, курире, стара Юґа – теми за едукацию кельо сцеш… И, у шоре, нє скакала би я, алє кед мой винчани почал витресац зоз рукава цали диялоґи, то була вершина! Е, ТОТО нє розумим! Нє важне яка тематика, бо до тей катеґориї обовязней литератури за повторйованє спадаю и: „Балкански шпиюн”, „Маратонци”, „Тесна кожа”, „Ми нисмо андєли”, „Лепа села лепо ґоре” и цо ци я знам цо ище. Вше кед видзим даскелїх хлопох хтори шедза за истим столом шмем ше ставиц же прецагню даєден мудри цитат зоз того корпусу, а нє чудовало би ме анї кед би ше змагали лєбо покрадзме у себе завидзели тому хто ше доказал як „член библиотеки, чловече!”. А наисце нєт смисла нє спомнуц „Кума”… Знаю го од А до Ш. У филму (тераз „женским”) „Сцигла вам пошта” єден челєднїк на питанє же прецо шицки хлопи любя патриц „Кума” гварел же ше у тим филму находза одвити на шицки питаня хтори можу трапиц єдного хлопа. Удян гет! Можебуц, кед бизме обрацели угел патреня, и жени маю цо повесц (сеґинь Аполония, або кажда хтора ше одала за даєдного Корлеона…).

Можебуц ше ту роби о хлопскей суєти, потреби за доказованьом. Вельке то задовольство кед ше доказую медзисобно, яке же то аж вельке кед у очох своїх дзецох випатраш таки „начитани” (а шмем ше ставиц же кажди себе, гоч з профилу, здабе на Де Нира док вигваря: – Are you talking to me?). Нє досц то лєм лац судию на фодбалским змаганю, або державу и фирму пре кризу. Ту приходзи до вираженя цала оцова фиґура – єдинствена и нєзаменлїва у оштрей борби з фашистами лєбо новшима нєприятелями нашей держави.

Одлучела сом же им нє будзем брундац пре тото. Штудирала сом як би було кед бизме мали дзивчата – чи би ше и вецка тато так поставел, чи би го вони слухали як декламує, а вон ше вец цешел як Бораї у мачецу. Хто то зна… Тераз то так, а ми би вше сцели же би було иншак.

Чежко же ше хлопи пременя. Можебуц би и мацери мушели поставиц нову стратеґию у борби за доминацию – пренайсц „свою литературу” и понукнуц ю своїм сином. Можебуц то єдини способ же бизме зоз синох пробовали направиц хлопох яких би ми сцели мац коло себе. Знам же тото пробованє досц патетичне, бо випатра же вони заш лєм „траґични пубертетлиї зарабровани до целох одроснутих хлопох”…

 

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *