ЖЕНОБЛОҐИЯ

ЄДНА З НАС ДВОХ НЄНОРМАЛНА

Ясмина ШВЕТ У ХТОРИМ ЖИЄМ

Гей, гей, знам же зме шицки на тот лєбо гевтот способ повязани и знам же уплївуєме єдни на других, уплївую на нас кнїжки, рижни ситуациї, алє наисце – вше поцерпац и думац на найгорше? Дай…

Нє мала сом вельо найлєпши пайташки у живоце, алє кажда, наисце кажда охабела свой єдинствени шлїд на мнє. И якошик глїбоко верим же людзох хторих стретаме у живоце, за хторих ше на одредзени способ вяжеме нам барз потребни. Дакеди скорей, а дакеди познєйше дознаме прецо зме ше стретли (добре, знам же сом нє одкрила дзирку на черепчку, уж сто раз вижуване)… И я тераз, после скоро двацец рокох, сконтала яка була   моя пайташка зоз вчасней штреднєй школи. Правда, нє була ми тота най, найлєпша, алє зме були барз добри. Но, вона вше мала вельку потребу анализовац, филозофирац шицко и шицких коло себе и на основи того предвидзовац вше нєвеселу будучносц: Ей, видиш того там на бициґли? Знаш чом ма шапку на +30? Розбил главу! А и ґарант го стари пребил, бо ше вечар нахлєптал, а вец скурел з тей истей бициґли… Оцец го раз дотрепе. Ґарант! Лєбо: знова ми пожнї. Дайбоже да добиєм, обецуєм же другираз будзем мерковац гоч знам же єдного дня заґлавим. Ґарант!

Тота нєзвичайна способносц каждей жени (най нє повем мацери) предвидзовац судьбу ше отвори после породу. Чи ше то там на тим столє отворя даяки чакри, чи ки минкив, алє мацери вше видза од шицких розумних можлївих виходох зоз кризних ситуацийох, а часто и з нїчого, вше тоту найгоршу можлїву. Транспортни нєщесца, крев, зламани лєбо викратани руки, вилїви, потопи, трешеня жеми, утрати було якей файти… Кед сом читала Бомбела (кнїжка Мирослава Нагача Бомбел) нє була сом своя – стално ми ше койцо привидзовало, шнїло и думала сом же мойо дзецко подбегнє под авто и вец сом скоком бежала на место нєщесца превериц чи то правда. А нє було. Єдина правда же сом кнїжку фукла до ормана и вецей сом ю нє брала до рукох (нє знам як би моя пайташка реаґовала на Нагачову мрию…).

Розумим же мацерински инстинкт природни, же кажда женка ма уродзену потребу защициц свойо младе. Дакеди ше ми лєм видзи же з тей потреби виходза два мацери – гевта блага, добронамирна, нїжна и гевта престрашена, хтора вежнє примат над добру. Нє даремно ше гвари же нєдайбоже да ци ше случи тото цо мац подума, бо то наисце страшне. Я би найсц штредок – сцем буц нормална док сом нєнормална. Лєм тото.

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *