ЖЕНОБЛОҐИЯ

ЛЮБИМ КЕД МИ ШУШКИ ШУШКАЮ У КИШЕНКИ

Ясмина ШВЕТ У ХТОРИМ ЖИЄМ

Часто ше влапим у роздумованю же нє знам розполагац зоз пенєжом. Ево – нє знам. Припознац себе таку вельку правду анї кус нє лєгко, алє то права драга ґу ришованю проблема, чи нє? (можебуц у другей держави).

Нїґда сом ше нє розпитовала чи то у даєдних наисце напредних державох швета до настави у школох уведли предмет, наприклад: хто шпорує, тот и ма, лєбо: роб та и заробиш… Барз бим любела кед би и ми, ту, мали таке у школи. Ша, тим у богатих державох нє потребна така висока наука… Кед ми мушиме з помоцу божу скапчац од плаци по плацу – е то аналитична и у пракси доказана наукова дисцпилина (лєбо нє L!) Ми у основней школи мали ґаздовство, цо значело же зме требали учиц як зґаздовац, лєм нас поспреведала криза, войни, инфлация, спреводзкоше и вшелїяки нїчомнїки. Чкода.

Можебуц заш лєм треба рушиц од початку, од одношеня ґу пенєжу. Значи кед го маш та го рационално хаснуй, а нє спискай шицко такой, бо кед маш мало та цо ци вредзи одкладац на бок. Єден чловек, хторого барз почитуєм, у єдней нагоди ме посовитовал (безплатно): трош лєм тельо кельо маш. То правда, а цо кед мало мам? Чого же ше ище одрекнуц?

Кед лєпше роздумам – и сама блукам у тей теми. Ша, остатнї двацец и вецей роки ту така криза, тирва вичноооо, же ми у ствари анї нє знаме цо то мац. Ми знаме лєм цо то значи нє мац. Прето зме у тей „пенєжней ґимнастики” таки фаховци.

А, поправдзе, дакеди задумуєм же достанєм на лоту даяки милиони. З вельо нулами. Же ми шицко будзе исц на руку. Точно мам план цо будзем з тим пенєжом: дзе будзем бивац, кому кельо удзелїм, яки мебель накупуєм, кухню, облєчиво, авта, путованя, дуреня… Ююююю-гууууу…

Нє знам чи то и индзей, алє єден зоз найлєпших совитох хтори єдна мац може дац дзивки кед ше ода то – же би мала свой чарни фонд. Кельо-тельо. Кус ущипнєш ту, кус там, а твойо лєм же биш го добре чувала. Чи поза шматами у орманє, чи у фийовки дзе стоя споднї шмати, чи у шкатули зоз старима писмами, и то шицко у шоре. Нїхто би ше пре тото нє требал ганьбиц. Ша и то зме зачували як часц своєй традициї. Нашо стари мали сламячи, а ми маме дацо друге. Ша, пенєж нє брудни? Кед го даєдни можу бочкац, други плювнуц и залїпиц на чоло, треци цискац медзи перши… Людзе зме… Нїхто ше од нього нє ґадзи а кажде ма свою цену…

Заш лєм, випатра, найлєпше кед можеме жиц чесно од того цо заробиме. Кед знаме же зме нї по ким нє ґажели, нє поспреведали, нє подплацели же би нам було добре. Припознавам же тото чувство на тих просторох велїм нєпознате (поздрав за дияспору), алє озда ше и ми раз таргнєме кед препознаме тото красне шушканє шушкох у кишенки.

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *