ЖЕНОБЛОҐИЯ

ПРЕ МАЧКУ

Ясмина З ДРУГИМА У КОЛЄ

Место у хторим бивам наисце красне. Правда, у часци дзе бивам дакус  бреговите, та маш чувство же дакому биваш „на глави”, а твой сушед на загради бива „на твоєй глави”. Кед прейдзеш прейґ драги, на други бок улїчки „ґлат” можеш з калдерми скочиц на сушедово закрице; можеш шедзиц на драже и припатрац ше цо сушедово робя, та аж и цо патра на телевизиї. То супер (кед це то интересує), у тим ужива моя сушеда. Алє я нє од тих. Нє бриґа ми хто цо дума и цо роби, хто ше з ким вадзи и хто кеди лєга спац.

Добре паметам цепли авґустовски вечар пред даскельома роками. Облаки порозтверани, у нас каждодньови ритуал з малима дзецми. Мой дзешка на терену уж даскельо днї, дзеци у пиджамох, а я уж лєдво чекам же би поспали. Сама сом и у цихосци будзем робиц – нїч. Уживанє…

Берем младшого сина на руки (нє мал анї два роки), видзим – „маймунчки му ше вишаю на очи”, и одношим го на його посцель. Помали го укладам. У цмоти сом намацала бависка: жирафу, пса, ирваса, медведжика и – шерсц! У страху скакам, такой швицим и мам цо видзиц: якаш чарна мачка, цала у храстох, патри на мнє! Просто до оч! Лєжи у синовей посцелї яґод же то єй место и нє бої ше,  анї нє скака, анї нє мявчи. Вжала сом сина и вилєцела зоз хижи. Волам швекру, темпераментна є, а и мержи мачки, та з ню окопе раз-два.

Пришла вона и накадзи отворела дзвери, таки смрод вибил зоз хижи же почала вякац. Патрим през дзвери як кричи на мачку, а тота ше хто зна дзе зацагла. Пробує ю влапиц, а вона одскочи на другу посцель. Вона ґу нєй з другого боку, а мачка ше вохпала под вельку посцель. Дойсц до нєй нє мож. Принєсла сом єй метлу, длуге пориско… Штуха швекра до мачки, а мачка нїч, церпи, а влапиц ше нє да. Поволали зме и мужового брата, и вон боґозує, отворел нащежар шицки облаки, дзвигнул посцель, а мачка упрекосно шедзи.

Кед моя швекра почала кричац: – Виходз вонка! Шмердзиш! Та, до нашого обисца ши пришла? Идз даґдзе индзей здохнуц! Кур..! Вонка!

Дзеци плачу, а швекра лярма на цале гарло. Вец до нєй так штухла, же мачка скочела на облак, вец на терасу, на конар, и спадла на жем. После того зме длуго луфтирали. Преспали зме у другей хижи, швекра цалу хижу дезинфиковала, шицко зме порайбали. Сцели зме цо скорей забуц хору мачку хтора ше, глєдаюци место дзе здохнє, застановела у дзецинскей посцелї.

Ютредзень сом стретла сушеду, и то гевту прейґ драги. Нєзвичайно ше шмишкала на мнє, поздравкала ми, а вец гвари:

– Цоже, сушедо, вчера у вас бул якишик галайк, звада, га? Ццццц…

Сцела сом єй толковац же то шицко пре шмердзацу мачку, алє…

Як и у гевтим вицу – и кед бим єй поведла правду, та би ми нє верела 🙂

 

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *