ЖЕНОБЛОҐИЯ

ВИ МУЗИЧАР? ГЕЙ… ДУМАМ НЄ… ГА ГВАРИМ ЖЕ ГЕЙ…

Ясмина ШВЕТ У ХТОРИМ ЖИЄМ

Барз почитуєм старших. И тим цо нє познам вше двоїм, бо сом так научена. Нє сцем же би дахто поведол же сом нєвоспитана и нєкултурна. А и мойо родичи ми вше були авторитет – кед гварели же им важне цо людзе поведза вец було важне и мнє. Правда и тото же су нє з тих цо жию од того цо други поведза и думаю, алє анї нє сцели же би їх дзеци були пусти и безобразни (лєм да знали яки часи тераз пришли, можебуц би о тим иншак роздумовали).

Оца и мацер ше почитовало, мац почитовала оца, знало ше шора – хто коши хто воду ноши. Та гоч ше часто дзеци сами дома одховали, лєбо у бабох и дїдох, кажде знал дзе му у гиєрархиї место. Кед дахто ришел поробиц по своїм знал яки пошлїдки будзе зношиц. Прето ше часто случовало же дзеци и у уж узретих рокох нє шмели пригвариц родичом анї анї. Знали дзе их место. И так було по сам конєц. У тим шалєним швеце ше уж вецей нє зна хто кого воспитує.

Нєшка якишик люцки жени, воспитачки, медиї и дружтвени мрежи воспитую дзеци. Родичи поставаю перше приятелє дзецом (?), а родительство кладу на даєдно друге место (щесце же ту подли дружтвени околносци та буду мац кого обвиньовац за свойо препущеня у воспитаню).

Но, у ствари, барз сом ше задумала на тему авторитета кед ми оцец приповедал як ше хторишик дзень престрашел. Барз ме интересовало цо ше стало, бо ше вон нї од чого нє бої, а на себе нє да. Гвари же моя мац, його супруга, кедишик стала под смокву и, кед го з озбильним тоном поволала най такой придзе, у очох мала ТОТ попатрунок. Шерцо му до петох зишло, нє бул сиґурни чи му сце дац першу тогорочну узрету смокву, чи – лїсце зоз смокви. Гвари же круцел у глави филм и пробовал сконтац нач го вола. Позна себе. Точно зна яки є, чи звинєл дацо и цо може очековац. Да го под смокву поволала андя з Нового Орахова сиґурно би нє мал дилему.

Алє борба з авторитетами ше одвива вшадзи, нє лєм у обисцу. Чула сом же раз у єдней жеми за седем морями, седем горами, седем брегами и седем риками, єден професор нательо прешвечовал єдну школярку же би докторовала, же вона наисце почала вериц же зна шицко цо треба за таку роботу. Трудзела ше, писала, прекладала, сцела доказац професорови, а випатра и себе, же бул у праву. Ша, кед професор вери же знам, озда лєм знам (то таке исте як кед би мнє дахто прешвечел же бим специялизовала неуролоґию, бо себе знам вимасирац главу кед ме болї и попиц одвитуюцу лїку).

Шицки бизме требали знац, точно знац, хто нам може розказовац, кед себе сами нє розкажеме. З ким можеме, з ким нє можеме, а и докля доруцуєме. Мала бим ище цо повесц, алє нє треба нїч додавац. А и мушим опатриц чи наша смоква уж дозрела.

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *